English               
  Koraci posle devet godina
Stevan Pejic iz Iriga o svom lecenju (15.02.1999. godine, “Svet”)

Stevan je stradao pre devet godina u lovu, kada ga je metak pogodio u ledja i povredio mu kicmu. Ostao je nepokretan, prema lekarskoj dijagnozi, paraplegicar do kraja zivota. O svemu sto se desilo, Stevan kaze:

“Eto, vec devet godina sam nepokretan. Vezbao sam dve godine i nista. Isao kod Domancica, dolazio me je jedan lekar iz Zemuna, bio sam na raznim rehabilitacijama. Onda sam otisao kod Mise. Posle deset tretmana mi je bilo mnogo bolje. U medjuvremenu sam povredio nogu i mesec dana sam morao da pravim pauzu. Ovo je osmi tretman posle pauze. I eto, uspevam da hodam, cetiri metra napred, cetiri metra nazad, na stakama. Noge su mi jace. Ne mogu jos uvek sam ustati iz kolica, ali osecam se odlicno. Misine sile, energije, sve same rade. Uspeo sam da ustanem, stanem na stake i sam da idem. To nisam mogao. Ma, nista nisam mogao. Sada, mogu da stojim uz fotelju, a da se samo malo pridrzavam. Veliki su to strahovi... Kada se oslobodim straha, ici cu bez staka.

Uz Misinu pomoc sam prvi put posle devet godina napravio nekoliko koraka. Sa dve stake sam prosao celu sobu, presao preko praga, usao u kuhinju, okrenuo se i vratio se sam. Oslanjam se na obe noge. Ranije su one bile totalno nesigurne. Mogu kontrolisati kicmu i noge. Kada se skroz opustim, ja to mogu ali jos se bojim. Da budem iskren, pre nego sto sam dosao kod Mise, pomislio sam – -ajde da probam, ali nema od toga nista!“ Eto tako sam mislio. Posteno govorim i cista mi je savest. Nisam mogao ni pomisliti na ovo. Ja vam kazem onako kako jeste. Kad Miso radi, noge idu kuda one hoce, same od sebe. Imao sam bol i u vratu a sada vise ne. Za relativno kratko vreme je sve to Miso uradio – deset dana rada, pa mesec dana pauze, pa sad opet deset dana, fakticki za dvadeset dana. A bio sam dve godine na rehabilitaciji i nista.

Ima nesto u Misi, ne znam sta je. Ali, ako hoce da me iskrivi, on to uradi. Ako hoce da me povuce napred, on me povuce napred, ako hoce da radim nogama, ja to radim. To je cudo bozje! U pocetku su tretmani bili bolni, ali sada su prijatni. Ja sam pre urlikao. Svaki dan, unazad nekoliko godina, ja svako vece popijem tabletu protiv bolova.

Uskoro cu sam ustati iz kolica, sesti u automobil. Od kuce do kola imam 15 metara, pa, gde god hocu, izaci cu na par metara. Ili cu otici do prodavnice, nesto pazariti i vratiti se. I to bi za mene bilo dosta.

Bio sam na rehabilitaciji na razboju, ali razboj je siguran, on nece nigde a staka ode! Nisam mogao da idem sa stakama.

Zato kazem – hvala ti Boze, sto postoji neko takav. Kod Domancica sam nesto napredovao, skinuta mi je sina sa desne noge, onda je dolazio neki covek iz Zemuna. Trecem sam otkazao posto je doneo neke alate i predlagao neka tri tretmana u vezi sa hranom – 15 hiljada maraka bi me kostali ti tretmani i hrana. A onda sam cuo za Misu. Kod njega odmah vidis da nije u pitanju novac, a svima drugima je on bio najvazniji.
  Copyright © Mišo Krstović - 2008.
Sva prava zadržana
Created by itMedia