English               
  Psihofizički preporod
O svojim iskustvima govori Dragisa Manojlovic, rodjen 1953. u Sarajevu

(30.12.1999. godine, „Svet“):

„Dosao sam sa ratista, tri puta sam bio ranjavan... Ruka mi je bila nepokretna, u jednom oku osam a u drugom deset gelera. Kada sam dosao u Novi Sad, slucajno sam saznao za Misu. Imao sam i fizickih i psihickih problema. Ovo je stvarno neverovatno jer sam bio u katastrofalnom psihickom stanju. Sam pocetak bio je za mene iznenadjenje. Kada sam zavrsio tretman, kao da me neko zalio vodom, toliko sam bio mokar. Tokom tretmana osecao sam kao da je neko bice uslo u mene i kao da radi sta hoce. Nemate nikakvu kontrolu, samo vas vuce, samo vas trza... Samom sebi nisam verovao da ruka, koja je inace bila 70 odsto nepokretna, radi isto kao i zdrava. Nikako nisam smeo da otvorim oci, sve do petog tretmana... Onda sam malo otvorio jedno oko i gledao... Bio sam potpuno svestan, ali bez kontrole. Kao da je nesto unutrasnje upravljalo mojim pokretima. Osetio sam kako mi se ruka dize, pomera, a nikog nije bilo pored mene i osecao sam se prijatno. Bilo mi je nestvarno da mogu bolesnu ruku da podignem kao zdravu. Prvi put put kada sam stao pred Misu osetio sam oko glave tri hladna zraka. Posle tri-cetiri tretmana osetio sam oko bolesne ruke iste te zrake, a ta energija mi je komandovala i nije bilo sansi da je zaustavim.

Imao sam i stenozu. To je suzenje zeludca. Nisam mogao da, nakon sto pojedem supu, odmah nastavim sa jelom. Morao sam da sacekam 15-20 minuta. Posle ovih tretmana mogu da pojedem tri puna obroka u cugu. Jutros sam pojeo cetiri kuvana jajeta, 200 grama sunkarice plus hercegovacki sir i kajmak i pet kriski hleba... Ja toliku kolicinu u zivotu nisam mogao odjednom da pojedem za dorucak... A jutros sam sve to pojeo. U to mozete da verujete ili ne, ali ja sam to na sebi video i osetio.

Ratovao sam cetiri godine. Reakcije dodju tek posle rata. Vazda smo govorili: „Ko izadje zive glave, taj je pobednik“, onda je bilo jos gore. Treba poceti da se zivi, da se radi – a posla nema. Mozda nam je dobro sto ce izaci ovaj clanak jer ima dosta mojih drugova koji su ovde u Srbiji a koji isto tako pate. Najgore je kada je covek sam, kada nema kome da se poveri i sve drzi u sebi. Ljudi se tada najcesce zatvaraju.

Ovo je cudo. Ovo treba videti. Miso vas ne dodiruje, a vi sve radite. Posle tretmana se osecam jako umorno i samo zelim da se dovucem do kreveta.

Nisam mogao da spavam. Posle prvog tretmana legao sam uvece u osam, a ujutru se tek u devet probudio. Tako nesto desilo mi se prvi put otkako sam izasao iz rata. Psihicki se osecam kao dete.
  Copyright © Mišo Krstović - 2008.
Sva prava zadržana
Created by itMedia