English               
  Rade sada radi na struju
(01.02.1999. godina, „Svet“)

Rade Serbedzija proslavljeni glumac koji je igrao u filmovima svih republika nekadasnje SFRJ, a danas se za njega otimaju najbolji holivudski reziseri i producenti, prica o svom iskustvu sa cuvenim bioterapeutom Misom Krstovicem

Neocekivano, dogodilo se ono sto se nikad nebi moglo poverovati za Serbedziju: zamarao se, zaboravljao tekst, imao nesvestice. Lekari su ga, dok je boravio u Pragu, detaljno pregledali i nisu nasli ni uzrok takvom stanju, a ni lek. Onda mu je jedan prijatelj rekao da se obrati bioterapeutu Misi Krstovicu. To se dogadjalo u Pragu, posle snimanja filma „Svetac“. Rade Serbedzija bio je u glavnoj ulozi „Praskog dueta“.

“Bilo je to najvece iznenadjenje u mom zivotu”, kaze nas najpoznatiji glumac i poziva se na Hamleta: “Hamlet kaze Horaciju, prijatelju, a usput i najumnijem i najobrazovanijem coveku koga zna: “E moj Horacije, ima mnogo stvari izmedju neba i zemlje o kojima tvoja filozofija i ne sanja”. To je vrlo interesantna recenica a i sjajna ujedno. Ja sam bas o njoj razmisljao kad sam spoznao ono sto mi se dogodilo. I pre sam znao da postoji bioenergija, da postoji neki djavo, cak sam i isao kod jednog coveka koji je doktor, ali se usput bavi i bioenergijom. Tada to na mene nije ostavilo neki utisak.

U Pragu sam se razbolio. To nije bio samo obican “zamor materijala”, vec sam se odjedanput poceo strasno slabo osecati. Dobio sam visok pritisak, lekari su sumnjali na srce. Svi pregledi su pokazali da nije rec niocemu fizioloskom, ni o kakvom ostecenju, da nema govora o tome. Najbolji ceski lekari su me ispitali i nista nisu pronasli. A meni je i dalje bilo jako lose. Imao sam visok pritisak, nesvestice, osecao zamor, bio bezvoljan. Tada sam sreo mog prijatelja Vesu iz Sarajeva, koji ima kafanu u Pragu pod nazivom “Dolly Bell”, i pozalio mu se. On je na to uzvratio: “A sto te Miso ne ukljuci”. Kako da me ukljuci, zapitao sam ga i pogledao, misleci da se sali. Da me ukljuci u sta, u struju? “Da, da, u struju”, uzvratio je Veso sasvim ozbiljno. “…U njegovu struju!” nastavio je. Vise iz radoznalosti, a i da se Veso ne uvredi, jer mi je dobar prijatelj, pristanem da se sretnem sa Misom”

I tako, Rade se nasao sa Misom i on ga je “ukljucio”. “Miso za sebe nije govorio da je cudotvorac, ili nesto slicno, nije se hvalio vec je jedino govorio da je medij, prenosilac neke “struje”, energije koja mu stize , a on ne ume da objasni kako. U sali je za sebe rekao da je “trafo - stanica” kosmicke energije, da je ima u rukama. U rukama, u nekom svom omotacu, ali to nije dovoljno da bi je preneo onome na koga deluje. Potrebno je i da taj hoce da je primi i da zeli da saradjuje. “

Rade priznaje da je ispocetka bio nepoverljiv. Pored umora koji je osecao, poceo je i da zaboravlja. Nije mogao da se seti nekih uloga, pesama koje je znao napamet. “Primio sam od Mise jedan pravi, pravcati terapeutski tretman, u kome sam se potpuno opustio. Ne moze to bas recima najbolje da se objasni, ali moje telo se odjednom oslobodilo nekakvih naslaga, zbacilo je neki teret, poceo sam da osecam svaki njegov delic. Svi moji centri koji su imali neki cvor, neku natalozenu muku, odjednom su proradili. U jednom trenutku sam doziveo pravu katarzu. Poceo sam da pevam o Jugoslaviji a zatim i da placem.“ Rade priznaje da mu je Jugoslavija bila najdublji i najveci stres.

„U susretu sa Misom ja sam potpuno „pukao“, otvorio sam se, izbacio iz sebe svu tu nagomilanu negativnu energiju, taj balast, taj stres koji mi je mucio grudi, ostavljao me bez vazduha, obarao s nogu.. Posle toga sam se osecao kao ptica, lagan potpuno, bez tegoba. Ali tu nije kraj. Imao sam tegobe sa kicmom, pa sa nogom, jer mi je napukla ahilova tetiva od tenisa, pa i koleno od pada s pozornice u orkestarsku rupu od tri i po metra, na premijeri „Kralja Lira“. Odjedanput, moje telo je pocelo samo da se ugiba, izvija, kao zmija. Neke pokrete sam bio zaboravio, od straha i bola, da izvodim. Posle Misinog tretmana, sve sam to ponovo mogao.

Miso mi je, samo s rukama oko mene, uspostavio nekakav odbambeni omotac, kao da mi je podstakao imunoloski sistem, koji je bio prestao da radi. On je, putem svoje koncentracije, uspeo da me prikljuci na tu “kosmicku energiju”, na nekakvu silu. I moj organizam je poceo da se puni i brani od zlih uticaja. Sve skupa odrzao mi je osam do deset tretmana. Bio je i u Londonu kod mene. Cak sam imao i ideju i da ga iskoristim u teatru, u tretmanu sa glumcima. Da ga ubacim u projekat gde bi on radio s’glumcima, oslobadjao ih muka vlastitog tela. Da im oslobadja zarobljenu energiju koju svi imamo. Znamo, nauka je dokazala da nam mozak, na primer, radi sa neznatnim postotkom sveukupnog kapaciteta. Covek je cudan, fantastican, komplikovan stroj, a mi mnogo sta ne znamo o nama samima. To oslobadjanje enegije kod glumaca, mislio sam, otvorilo bi neke neslucene mogucnosti iskazivanja.

Na zalost to se nije ostvarilo za sada, jer sam prezauzet snimanjem filmova. U buducnosti, cim obojica dobijemo malo slobodnog vremena, pokusacemo to i da ostvarimo u Londonu“.

„Ja sada znam da mogu sam i bez Mise Krstovica da sprovedem taj tretman. Cak i da se na daljinu prikljucim na tu Misinu “trafostanicu” i da, poput jogiste, ali mnogo jace i zesce, sve sam uradim. Da podstaknem energiju u svom telu, da udisem snagu koja mi je potrebna. Covek sam, nisam lud, nisam zatucan, nisam primitivan, ali to je zaista fantasticno. Jasno mi je da ima uzasno mnogo sarlatana, da ljude masovno varaju nadrilekari po svetu, ali znam isto tako da postoji pravi, pravcati institut za alternativnu medicinu u Londonu. Misi je, dok je bio kod mene u poseti, ponudjeno mesto na tom institutu, koje je on odbio. Tamo dolaze i clanovi kraljevske porodice, koje je Miso lecio.
  Copyright © Mišo Krstović - 2008.
Sva prava zadržana
Created by itMedia