English               
  Energije koje leče
Mladen Peculija, strucni saradnik za neurologiju i psihijatriju U Novom Sadu kaze o svojim iskustvima sledece: (01.03.1999. godine, “Svet”)

“Moj licni susret sa Misom Krstovicem i onim sto on radi probudilo je u meni istinsku ljudsku potrebu da citaocima “Sveta” saopstim svoje utiske, svoju fasciniranost , a sa druge strane, probudio je i moj naucnicki nerv da pokusam egzaktno da opisem sta je to ustvari sto on radi, sta to lezi u osnovi njegove delatnosti, a takodje i da dam ljudski i strucni sud o njegovoj delatnosti i o rezultatima njegovog rada.

Nas susret je inicirala moja supruga Snezana i ja sam, kao i svaki “pravoverni psiholog i naucni radnik, sa velikom nevericom pristao na tretmane Mise Krstovica. Sa druge strane, gonila me je strahovita radoznalost i zelja da pronadjem bilo kakav trag sarlatanstva u njegovom radu. Medjutim, ono sto sam video svojim ocima tokom tretmana koje je Miso sproveo na meni i sto sam svojim usima cuo intervjuisuci njegove brojne pacijente, nadmasilo je sve moje najsmelije fantazije i definitivno rasprsilo svaku sumnju da se ovde radi o sarlatanstvu. Miso Krstovic i energije koje on sa ogromnom ljubavlju usmerava prema ljudima, definitivno lece ljudske duse i njihova napacena i bolesna tela! Energije koje Miso usmerava na ljude otklanjaju misicne blokade kod ljudi, oslobadjaju duboko urezane bolne emocije, lece obolele organe, misice i zglobove i blagotvorno deluju na duse njegovih pacijenata. Miso Krstovic svojim pacijentima nista ne govori, nista im ne sugerise, nego samo te, meni i sad nepojmljive energije usmerava ka njima i kako on kaze, “ukljucuje” ih u njih. Rezultat toga su apsolutno nevoljni i neverovatni pokreti ljudi. Oni se savijaju, grce, igraju, placu, vriste, smeju se i sta jos sve ne rade. Ta energija ih ispunjava i pokrece na aktivnosti ciji je krajnji rezultat izlecenje ili bitno smanjenje patnje ili bolesti.

Misljenja sam da Miso Krstovic nikada ne bi mogao da radi ovo sto radi sa takvim uspehom da on, pre svega, ne voli ljude i onda sa tom ogromnom ljubavlju usmerava ka ljudima tu takozvanu “kosmicku energiju”. On znanje ne cuva samo za sebe vec posle tretmana osposobljava ljude da se sami “ukljucuju” na tu energiju i samostalno pomazu sebi (i sam sam ovladao sposobnoscu samostalnog prikljucivanja na tu energiju).

Na zalost, danasnja nauka nije u stanju da ovo precizno objasni, ali je apsolutno u stanju da registruje ovaj fenomen, da ga opise i odredi se prema njegovim efektima na ljude. Za Misu Krstovica svaki pacijent je pre svega covek a ne broj, simptom ili slicno. Fascinantna je i u svakom trenutnku vidljiva njegova autenticna ljubav prema ljudima i njegova spremnost da im se bezrezervno daje. Nauka barata brojkama, opisima, grafikonima, diagnozama, skupim aparatima da bi izlecila a Miso svojom ogromnom ljubavlju prema coveku baca nauku na kolena i pokazuje koji je jedini put ka istini, mada je za mnoge ovakav put ka istini, najblaze receno, “metodoloski i strucno ne prihvatljiv”.

Sa naucne tacke gledista, ovo je najblize radu poznatog terapeuta Vilhelma Rajha koji je na slican, ali ne i identican nacin lecio ljude. Rajh je u svetu, u strucnim krugovima i literaturi, definitivno prihvacen kao iscelitelj. Obojica govore isto, da oni ne lece ljude, vec da to radi neka, po Misi Krstovicu, kosmicka, Bozanska energija, a po Rajhu “organska energija”.

Unapred mi je jasno da ce me moje kolege verovatno optuziti za misticizam, a neki ce me mozda pitati koliko su mi platili da napisem ovakav tekst. Ja im unaprijed odgovaram da su i najveci umovi, kao sto su Karl Gustav Jung, Sigmund Frojd, Vilhelm Rajh i mnogi drugi bili optuzeni za misticizam, nenaucnost, a ustvari su isli daleko ispred svog vremena pa su zbog toga cesto bivali neshvaceni. Takodje ih sve pozivam da se uvere u istinitost mojih tvrdnji tako sto ce, kao i ja, dozvoliti da ih Miso Krstovic „ukljuci u struju“ , pa ko ne veruje nek se sam uveri.

Zelim da podsetim da je u svetu ovakav princip rada odavno prihvacen i postoje citavi instituti u kojima se praktikuje ovakav vid rada. Zasto Novi Sad nebi bio prvi grad u bivsoj Jugoslaviji koji bi imao institut ovakve vrste kad vec u njemu boravi covek kao sto je Miso Krstovic?“
  Copyright © Mišo Krstović - 2008.
Sva prava zadržana
Created by itMedia