English               
  Energije u borbi sa Hockinsovom bolesti
ENERGIJE KOJE LECE (15.03.1999. godine, “Svet”)

Nenad Mrdjenovic , rodjen 19.09.1980. godine, nekada je ziveo u Dvoru na Uni, dok je danas u Novom Sadu i ucenik je poljoprivredne skole u Futogu. Nenad je oboleo od Hockinsove bolesti, maligne bolesti limfnih zlezda. Njegova bolest u pocetku nije pravilno lecena, zlezde na vratu su mu bile otekle, nije mogao da guta, a oci se zatvorile. Posle sedam dana su ga poslali na snimanje pluca a potom je upucen na Institut u Sremsku Kamenicu. Planirana je operacija, ali posle pregleda krvne slike je otkazana. Odatle su ga 15.02.1995. godne, poslali u Deciju bolnicu u Novom Sadu jer na Institutu u Kamenici ne lece mladje od 18 godina. U decijoj bolnici je ostao do decembra 1996. godine.

O svemu tome Nenad Kaze sledece:

„Terapije su uglavnom bile intravenske. Primao sam i citostatike, u danu pio po sedamdeset tableta. Najgore je bilo sto sam imao i zive rane po ustima pa po sedam dana nisam mogao nista da jedem ni pijem. Kosa mi je bila potpuno opala. Jos nije ustanovljen uzrok bolesti, pretpostavljaju da je bolest posledica stresa jer sam proveo tri dana pod kisom granata. Kad sam otpusten kuci, nakon tri meseca, nisam mogao da stanem na desnu nogu. Preko kucnog prijatelja otac je saznao za cika Misu i odlucio je da pokusamo kod njega. Kada sam, u julu 1997. godine, prvi put dosao na tretman, drzao sam se jednom rukom za bratovljevo rame, a drugom za komsiju, jedva sam isao, uneli su me, takoreci.

“Pored tolikih silnih proroka, iscelitelja, prevaranata, nisam verovao ni da mi Misa moze pomoci, ali sam morao pokusati. Vec u toku prvog tretmana poceo sam podizati nogu. Sutradan sam dosao sam, bez icije pomoci! Kada sam otpusten iz bolnice, nalazi krvi su mi bili na donjoj granici normale. Normalna vrednost leukocita (belih krvnih zrnaca) je izmedju 4 i 10, a kod mene je bila 4.5 a posle tri cika Misina tretmana, vrednost leukocita se popela na 8,6. Uobicajna vrednost hemoglobina je izmedju 140 i 160, po izlasku iz bolnice kod mene je bila 145, a posle tri tretmana se popela na 160. Snimak pluca je takodje bio znatno bolji. Kod cika Mise sam prvenstveno otisao zbog problema sa nogom, jer su mi u bolnici rekli da je to posledica zracenja, da oni ne mogu nista pomoci i da ce to samo po sebi proci. Medjutim, poboljsanja su se pokazala na svim poljima. Pre susreta sa cika Misom isao sam na kontrolu svakih 14 dana a posle tretmana, kontrole su isle na 21 dan, pa na mesec dana i konacno sada idem na kontrole svaka tri meseca, s’tim da sada ne primam nikakve terapije. Da spomenem da sam i na plucima imao rupu precnika tri centimetra. Lekari nisu hteli da me operisu, smatrajuci da je kasno za to i nastavili su terapiju citostaticima. Kad sam snimio pluca posle deset cika Misinih tretmana, rupa je nestala - zarasla je. Nisam mogao da verujem, a ni lekar koji me je lecio”.
  Copyright © Mišo Krstović - 2008.
Sva prava zadržana
Created by itMedia