English               
  Pobedio rak
(1999. godine za casopis „Tina“) Biljana Segendinac, rodjena u Sarajevu, krajem aprila 1992. dosla je u Novi Sad. Posle cetiri meseca osetila je promene na levoj dojci, a nakon 8-9 meseci ustanovljeno je da ima tumor. Diagnoza je bila citosarkom – na samoj granici malignog. Prva operacija obavljena je u Beogradu i nakon toga su sledile operacija jedna za drugom uzastopno. Sa Misom se srela u febrauru 1998. godine. O svemu sto se posle toga desavalop Biljana nam je ispricala:

„Kod Mise sam bila na devet tretmana. Miso mi je savetovao da ipak odem i na operaciju da se izraslina – cvor i fizicki ukloni. Operaciju sam dosta dobro podnela, cak sam istog dana otisla kuci. Posle operacije nije bilo zracenja, nije bilo potrebe. Nakon pete operacije doktori su se nasli u cudu jer je moja dijagnoza bila promenjena. Uradjeni su detaljno pregledi i prema njima nije bilo nikakvog traga tumoru od kojeg sam bolovala, vec se pojavio fibroadenom, najbezazlezniji tumor. Lekari su se nasli u cudu jer se struktura bolesti promenila na neverovatan nacin i pojavio se tumor koji zene mogu dobiti samo u nekom ranom pubertetu. S’obzirom da sam imala 37 godina, to je zaintrigiralo lekare, smatrali su da je napravljena greska. Medjutim, posle ponovljene analize patohistoloskog nalaza, dijangnoza je potvrdjena – fibroadenom. Ne samo sto je Miso uspeo da promeni diagnozu tokom svojih tretmana, nego je uspeo da mi povrati snagu i samopouzdanje, da sredi mnoge stresove koje sam imala.

Sve cetiri operacije su pokazivale da je to benigni citosarkom, medjutim ova peta je pokazala da je to fibroadenom, sto je bilo prosto nemoguce za lekare.

Nikada nisam odlazila ni kod koga, bila sam vrlo skepticna, nisam verovala da tako nesto moze da se desi. Miso nista ne pita. Miso radi. Kad Miso pusti svoju energiju kroz citavo telo, organizam pocinje da se ponasa onako kako on to zeli. Pocinje da se oslobadja svih stresova, svega onog ruznog sto je bilo potiskivano. Na kraju krajeva, i taj tumor koji me je pet godina mucio, kako mene tako i moju porodicu, dosao je od psihickih stresova koje smo svi mi koji smo dosli iz Sarajeva prezivljavali.

Postoje ljudi pred kojima se moze normalno o tome pricati i koji to prihvataju, jednostavno, svesni su toga. Medjutim, ponekad mi se cini da je okolini lakse otpisati coveka, nego ga primiti nazad. Imala sam osecaj, sve vreme dok su trajale operacije da su me sve vise i vise otpisivali. A cini mi se da je ovaj neki povratak medju zive ljude mnogo sokantniji. Ljudi su veoma cudni. Neki ne veruju, neki veruju. Pravi prijatelji koji su bili uz mene ovih pet godina vide drasticne promene, i sto se tice mog psihickog i fizickog stanja i otpornosti organizma, a i sto se tice same bolesti... U stvari, to za mene nije vise bolest, ja smatram da sam izlecena zena.
  Copyright © Mišo Krstović - 2008.
Sva prava zadržana
Created by itMedia